Američki patent za srpskog dizajnera – Nikola nije Tesla, ali jeste the next best thing

Heart Plate SMART_ A Design Award_Cover photo final

Fotografije Smart Heart Plate-a. Image by [Nikola Vučićević]


An article by Slobodan Ocokoljic

slobodan

problem solving pulsar

Posle intervjua sa Nikolom napunite se pozitivnom energijom! Ovaj čovek ličnim primerom i postignućima daje motiv svima da istraju u ostvarenjima svojih snova i planova. Zbog toga verovatno na internetu već postoji toliko intervjua sa njim. Ja sam samo želeo da popričam sa Nikolom o njegovom “izumu”, posle saznanja da je registrovao patent, ali sam na kraju ipak rešio da priču sa njim preko skajpa pretočim u… storytelling.

Prvi aspekt razgovora odnosio se upravo na njegov patent – tanjir za srce (Heart Plate), gde sam želeo da iz prve ruke, od izumitelja, čujem objašnjenje celog koncepta. Drugi deo razgovora se odnosio na procedure registrovanja patenata u SAD i biće objavljen u jednom od narednih tekstova.


Dizajner, džentlmen i lider

Nikolu Vučićevića poznajem sa programa “1000 mladih lidera”. Upoznali smo se na radionicama na Paliću 2007. godine, i nedelju dana smo se družili i radili zajedno. Tada je moj prvi utisak o Nikoli, koji se i do danas zadržao, bio da je vrlo ambiciozan i posvećen čovek koji živi život punim plućima i koji istovremeno drži do precizno definisanih principa. Taj pristup životu je lepo uspeo da prevede i u brend svoje firme Dizajner i džentlmen. Dizajner po profesiji, džentlmen po manirima, lider po karakteru. Po jednom od izvoda sa njegovog sajta može se lako zaključiti da voli posao koji radi i da je ta ljubav ono što ga čini uspešnim.

“That is why I love my work and this industry. It allows you to play and enjoy while doing something serious. When I look back on my career, I have proven that I am able to do award-winning work and bring publicity to the client, I can produce financially stunning results and even strong social awareness.”

Elem, Nikola je 2013. godine otišao iz Srbije u Ameriku i zato o njemu i pišemo u rubrici Braindrain Powetrain. Otišao je, kako i sam kaže u jednom od intervjua, zato što:

“Na kraju, kad se podvuče crta, bilo je previše pokušaja i premalo realizovanih projekata. Malverzacije, namešteni konkursi, politička previranja.”

Nikola se sada ubraja u jednog od najuspešnijih svetskih i srpskih dizajnera. Ima 37 godina, a već se smatra dizajnerskom legendom, a na 24. je poziciji među najuspešnijim dizajnerama u Americi za 2015. godinu! No, do sada vam je valjda postalo jasno s kim imate posla. Sa nekim ko će uskoro postati prvi i ko je zasigurno lider u svome sektoru. Imajući to u vidu, bezmalo proročanski zvuči njegova izjava za jednu televiziju da Srbi prave najbolje karijere u inostranstvu.

Nikola_Vučićević_design_legends

Image by [Nikola Vučićević]

Na pitanje jednog od novinara magazina, koliko se razlikuje posao dizajnera u Srbiji u odnosu na posao dizajnera na američkom tržištu, Nikola odgovara:

Poslovi su isti, ali se razlikuje poslovna etika, produkcija ili budžeti i mnogo brže se posluje. U Americi poslovni svet brže odgovara na mail poštu, pitanja, koncizno se odgovara. Nemaju problem sa rečima “ne mogu”, jer svaki rizik svode na minimum. Reč “ne” u Americi je dragocena, jer štedi vreme u radu koji nema perspektivu. Zato, lično cenim odgovore “može” i “ne može”.

“Svako treba da ima svoj cilj, kakav – takav, bilo mali ili veliki svakoga dana. I tako iz dana u dan. Borba za bolje.”

Pobednicki rad_Nikola Vučićević_Design_Platinum_Award_2016

Image by [Nikola Vučićević]

Trudom i fokusom do patenta

Ipak, taman kada sam pomislio da me Nikolin fejsbuk profil više ne može iznenaditi nagradama i priznanjima, predavanjima na univerzitetima, jer je to već postalo očekivano od njega, nedavno je ipak uspeo da me iznenadi. Pregledajući vesti na Fejsbuku pročitao sam i sledeću poruku:

Nisam Tesla ali imam patent. 🙂

Moj projekat Heart Plate ulazi u novu fazu: trade mark je tu, kao i patent! Nakon više od godinu dana rada na papirima, dokumentaciji, tvrdnjama, tehničkim crtežima, prototipu, tehnologiji i taj korak je završen. Nastavite da sanjate velike snove, naporno radite ka cilju jer trud i fokus se uvek isplate. Bila je ovo dobra nedelja. Hvala svima! #beginning #heartplate #diet #obesity

Kognitivni nesklad između reči dizajner i patent me je naterao da potanko proučim sav materijal koji sam našao na linku. Zbog nepoznavanja različitih načina zaštite intelektualne svojine, mislio sam se patenti prijavljuju isključivo za mehaniku, fiziku, medicinu, tehnološke procese… Stranica se otvorila i preda mnom se pojavio heart plate. Bilo je to sve u jednom: i tehnologija, i medicina, i dizajn, i filantropija. Moram da priznam, pregledajući stranice Heart platea i sajt “Designer and gentleman” zaista sam dosta toga naučio.  

Heart plate: jedinstvo dizajna, dijete i (big) data

Nikolin proizvod, koji na originalan način kombinuje big data, dijetu i dizajn, nastao je kao odgovor na problem gojaznosti koji je vrlo rasprostranjen u SAD-u. Takođe, namenjen je jako profilisanom tržištu (na primer, ljudima na lečenju i oporavku, sportistima, ljudima koji se bave modelingom, javnim ličnostima, gerijatrijski centri), jednom rečju svima kojima je stalo do toga da jedu pametnije i žive zdravije.

Heart Plate SMART_Nikola Vučićević_patent

Image by [Nikola Vučićević]

Po Nikolinim rečima, u vremenu kada zahvaljujući tehnološkom napretku sve ide ka tome da bude smart i kada nam ukrštanje neviđene količine podataka i njihovih odnosa daje toliko novih uvida, moći i mogućnosti, zašto to sve ne upotrebiti i u cilju smanjenja gojaznosti, koji je jedan od gorućih problema u Americi. Zašto smart pristup u dizajnu posude iz koje jedemo ne upotrebiti i za zdraviju ishranu i zaštitu životne sredine.

“Obesity is as much a psychological as physical issue. Hear Plate will be a constant and gentle reminder to reduce your eating portions. On a cognitive level it might help you change your eating habits. Since we know that all big changes start with small steps. By making small changes in plate and portion sizes, you may be encouraged in a long run to make other more significant ones.”

Upravo zato heart plate product portfolio se sastoji iz tri sledeća distinktivna proizvoda:

Običan One Heart Plate sa mogućnošću ugradnje logotipa određenog klijenta koji bi imao promotivne svrhe. U planu je da proizvod bude izrađen od porcelana, a predviđena početna cena biće 14.99 ili 19.99 dolara

Biorazgradivi Bioplate Heart Plate koji bi bio napravljen od prirodno razgradivih materijala (pirinča, bambusa, itsl.) i koji je namenjen svima ljubiteljima prirode koji žele da svoju hranu konzumiraju u prirodnom okruženju i da budu uvereni da njihovi tanjiri, čak i ako ih bace van kanti za smeće, neće ni na koji način doprineti zagađenju planete i okruženja.

Smart Heart Plate sa senzorima za krvni pritisak i temperaturu jela koji je povezan sa pametnim telefonom i koji na osnovu datih podatka i ugrađenog softvera predlaže određenu dijetu ili šalje podatke klinikama i medicinskom osoblju. Početna cena ovog tanjira kreće se u rasponu od 100 do 200 dolara.  

Takođe, pogledajte nedavno objavljenu video prezentaciju kako biste upotpunili predstavu o inovacijama koje u ishranu i dijetu uvodi Smart Heart Plate.

Video by [Designer & Gentlemen]

Samo jedan od mnogih “naših” mozgova

U iščekivanju novih nagrada i budućih priznanja za Nikolin rad ostaje nam da vidimo koliko će se brzo tanjir za srce ući u svakodnevnu upotrebu. Do tada, možemo samo da mu se zahvalimo što nas svojom kreativnošću i pozitivnošću podstiče da se trudimo više i radimo bolje. Zato što to i jeste namera Braindrain Powertrain platforme:

Promovisati preduzimljivost, umrežiti talente i podsticati razvoj novih poslovnih projekata i društveno korisnih inicijativa.

Na kraju, moram da napišem nešto o još jednom nagrađivanom Nikolinom radu, koji je meni najdraži. Ova slika deo je marketinške kampanje za organizaciju Serbian Tennis Bridge i zaista govori hiljadu reči ciljnoj grupi kojoj je namenjena, a za stvaranje takvog marketinškog remek-dela zaista treba mnogo iskustva i znanja. Takođe, to je još jedan primer uspešnog projekta pokrenutog saradnjom “naših” ljudi koji žive i rade u inostranstvu, a koji je na najbolji način povezao domaće potencijale, stručnost i svetsku potražnju za izvrsnošću.

Nikola_Vučićević_Designer_&_Gentlemen _Serbian Tennis Bridge_campaign

Serbian Tennis Bridge marketing campaign. Image by [Nikola Vučićević]

Korisni linkovi:

http://designerandgentleman.com/

http://www.designyearbook.com/2017/01/world-design-rankings-2016.html?m=1

http://blog.graphis.com/logodesign9-letterhead8-winners-announcement/


Lektura teksta Jelena Veselinović

jelena

problem solving pulsar

Jelena Veselinovic – LANGUAGE SUPPORT (SR/EN) Professor of Serbian Language & Proofreader – Is a professor of Serbian language and literature. Got her degree on the Faculty of Philology University of Belgrade and later worked in the IPS Media publishing house and in the Diplomatic Fund Club in Belgrade. Presently working as top-notch proofreader. Loves to read and write about books.


Help us drive the change: Read. Share. Repeat.

Odliv ili bekstvo mozgova: razlike i sličnosti srpskog i italijanskog braindraina

pjimage

Srpski i italijanski univerzitetski centri. Image by [www.mappeser.com & www.balkanex.info].

Za razliku od Srba koji se odlivaju, Italijani beže iz svoje otadžbine. Njihovi motivi za to su gotovo isti kao i naši, ali ipak poprilično drugačiji. Porezi ili porazi, nemogućnost napredovanja ili blokiranost u tranziciji? Italijani su uspeli i da približno kvantifikuju cenu svog izvezenog društvenog kapitala: 23 milijarde evra za period od 2008. do 2014. godine. Koliko je to privatizovanih telekoma? Oko 4 godišnje po slobodnoj proceni. 

Bekstvo ili mobilnost

Nije Srbija jedina zemlja iz koje mladi i obrazovani ljudi odlaze u velikom broju. To je postala uobičajena pojava visokoobrazovanog nomadstva, takozvane mobilnosti studenata i istraživača, u kojoj nosioci inovativnosti i kreativnosti putuju i razmenjuju znanja sa drugima iz globalnog sela. Međutim postoji velika razlika u broju ljudi koji odlaze iz Norveške, Velike Britanije i Amerike i broja ljudi koji odlaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Italije, Angole, a iza brojeva se naravno krije i razlika u motivima.

Italija je u tom pogledu veoma slična Srbiji, samo što se ovaj fenomen ovde naziva cervelli in fuga, što bi u slobodnom prevodu bilo mozgovi u bekstvu. Lično mi se ovaj termin više sviđa nego odliv mozgova. Odliv je kao neki spontani i nekontrolisani proces. Na primer, neko je zaboravio da stavi čep u slivnik pa se odlivaju ljudi, eto odoše, povukla ih matica (da odu iz matice, oprostite ne mogu da odolim). No, italijanski termin lepo naglašava potrebu da se od nečega pobegne. Od čega?

Cerveli in fuga

Image by [Personal Gallery].

Problemi u raju

Italijani koji završe fakultet odlaze pretežno u Belgiju, Nemačku, Ameriku i Veliku Britaniju (mada je moja žena Sara pre 6 godina ipak došla u Srbiju, kakva carica). Takođe, društveni status i prosečna plata se ne razlikuju baš toliko među ovim zemljama, ali ipak postoji razlog zašto Italija ima najveći negativni istraživački priraštaj među visoko industrijalizovanim zemljama Evrope. Svake godine oko 13% više mladih istraživača ode iz Italije nego što u nju dođe iz drugih zemalja, tako da za Italiju ne važi postojeći koncept razmene mozgova u okviru Evropskog istraživačkog prostora (ERA). Hmmm, zašto.

Pa Italija je svetski turistički epicentar, ali očigledno ne i raj što se uslova života i rada tiče.

Glavni problem u Italiji je nemogućnost napredovanja i što te većina firmi i organizacija ne shvata ozbiljno kad si mlad. Svakodnevno se na ovdašnjim medijima prenose priče o ljudima koji su za pet godina u Engleskoj postali načelnici i direktori timova za R&D, a u Italiji su morali da čekaju da neko ode u penziju da bi dobili posao ili unapređenje, prenose se svakodnevno na ovdašnjim medijima.   

I pored postojanja velikog broja programa podrške mladim preduzetnicima u Italiji, kako na nacionalnom tako i na regionalnom i evropskom nivou, mladi koji su najkreativniji i najobrazovanij ipak ne podnose tromost italijanske administracije i postojanje velikog broja italijanskih profesionalnih kasti i mnogi od njih biraju da odu iz Italije. Druge studije potvrđuju da Italija u stvari i ne bi znala šta da radi sa tim ljudima jer poput Srbije spada u jednu od zemalja koja ima problema sa “preobrazovanošću” tzv. overeducation i “rasipanjem mozgova” tzv. brain waste.

Project cycle management

This image is copyrighted, and used with permission. Image by bran_don via Instagram.

Rasipanje mladih talenata

Zajednički imenitelj ovih fenomena je da se ogromne sume javnog novca troše, tj. “bacaju”, na finansiranje inertnih politika obrazovanja koje nisu zasnovane na dokazima, a da usled nesklada u ponudi i potražnji lokalnog poslovnog tržišta, veliki broj diplomiranih u koje se ulagalo tokom 15-ak godina školovanja, odlazi iz zemlje ili radi poslove koje bi mogli da rade i bez diplome fakulteta.

U Srbiji je to ipak nešto izraženije. Primer doktorandkinje koja je dobila stan od države 2003. godine pa se u njega uselila 2015. godine dovoljno govori o podršci i podstreku koju mladi istraživači dobijaju u Srbiji. Sa druge strane profesorska moć da arbitrarno odlučuju o priznavanju ispita i programa stečenih u inostranstvu kao i problemi prilikom priznavanja diploma, sprečili su neke od domaćih studenata da odu na razmenu, a neke su sprečili da se vrate. 

screen-shot-2016-11-15-at-10-53-49

Preča posla

Za kraj mogu samo da preporučim onima koji žele da se malo ozbiljnije pozabave problematikom da pročitaju studiju Studiranje u inostranstvu i povratak u Srbiju i sažetak predloga javne praktične politike Ka boljim uslovima za rad mladih istraživača u oblasti društvenih nauka ili Ka jačanju institucionalne podrške i unapređenju obrazovanja mladih istraživača koje smo napisali u okviru projekta Nacionalni dijalog u okviru društvenih nauka u Srbiji 2014-2016.

Rezultate poslednjeg istraživanja u kome je učestvovalo 356 doktoranada smo predstavili zainteresovanim stranama i donosiocima odluka na okruglom stolu koji je održan 25. oktobra ove godine u Medija centru. Međutim, malo nade ostaje da će se stvari zaista promeniti na bolje jer su učesnici okruglog stola, najvećim delom profesori beogradskog univerziteta, bili više zainteresovani da diskutuju o pogodnosti primene termina “civilno društvo” u odnosu na termin “nevladin sektor”, na šta je izgubljeno dobrih pola sata diskusije, nego o predloženim merama iznetim u predstavljenim sažecima javnih politika.

Poslednju nadu da će se nešto sistemski uraditi da se Srbija skine sa neslavnog vodećeg mesta u odlivu mozgova ugasio je sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vladimir M. Popović, koji je javno priznao na samom početku izlaganja, bez trunke zadrške i srama, da se sa terminom javna politika susreo pre tri meseca, tj. kada je došao na trenutnu poziciju. Takođe, pomenuti sekretar nije prisustvovao diskusijama koje su usledile. Odmah nakon svoga izlaganja napustio je okrugli sto jer je imao preča posla.

Sa trenutnim političarima i sekretarima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i srpski fenomen odliva mozgova zasigurno se sve više približava italijanskom terminu mozgova u bekstu. Pa i mi imamo preča posla od čekanja da nas neko ozbiljno shvati i uvaži naš rad.


Contributors

slobodan

Slobodan Ocokoljic – COORDINATOR OF THE PROBLEM SOLVING PULSAR THINK NET Researcher / Manager / Translator – Constantly on the move and in pursuit of missions impossible to accomplish. Slobodan has studied Political Science and Local Economic Development. After 6 years of research and management combined for living, in 2016 he started working as a freelance. Lived, studied and worked in Belgrade, Trento and Budapest. Two years ago moved with his family from his homeland to Italy. Thus, he is interested in connections and influences between places and people, economic development and human development, environmental protection and human rights, and urban/regional development and business innovation. He firmly believes that no other force has stronger gravitational pull than knowledge, therefore Sigma Infty, as a synonym for infinite thirst for knowledge.

jelena

Jelena Veselinovic – LANGUAGE SUPPORT (SR/EN) Professor of Serbian Language & Proofreader – Is a professor of Serbian language and literature. Got her degree on the Faculty of Philology University of Belgrade and later worked in the IPS Media publishing house and in the Diplomatic Fund Club in Belgrade. Presently working as top-notch proofreader. Loves to read and write about books.


Help us drive the change: Read. Share. Repeat.